autor: Kević Emilija
Inspirisano knjigom "Izlazak iz depresije", dr. Nil Nidli
Depresija je danas sve češće oboljenje među ljudima. Pogađa sve ljude neovisno o polu, godištu, kulturnom miljeu... Treba znati da postoje normalna depresivna osećanja koja su posledica traumatičnih i drugih događaja (smrt voljene osobe, razvod, materijalni gubitak, promena sredine, gubitak posla...). To su „situacione depresije" koje prolaze s vremenom kada osoba nauči kako da nastavi svoj život.
Povremeno neraspoloženje nije mentalno oboljenje. Kada depresija postaje ozbiljno stanje?
Glavni simptomi depresije su: duboka tuga (svakog dana, veći deo dana, plakanje bez jasnog povoda), apatija (nedostatak interesovanja, neuživanje - anhedonija), uznemirenost (bez jasnog povoda, nespokoj), poremećaj sna (hiper i hipo somnija), poremećaj apetita (preteran ili slab apetit), nedostatak koncentracije, morbidne misli (razmišljnje o smrti, suicidu), osećaj bezvrednosti (osećaj da nismo od koristi, jak ili neprimeren osećaj krivice), umor, promene u motorici (jaka usporenost, nereagovanje na draži), poremećaj u društvenim odnosima (povlačenje, nemogućnost uključivanja u nove odnose, odbacivanje pomoći..) itd.
Ako osoba ima nekoliko simptoma u dužem vremenskom periodu (minimum dve nedelje) trebala bi da zatraži pomoć stručnjaka koji će odrediti intezitet depresije i prepsati odgovarajući lek iz široke grupe antidepresiva ili određenu terapiju.
Depresija može i treba da se leči jer utiče na zdravlje i ukupan kvalitet života - može pogoršati srčane smetnje, jake glavobolje, astmu, probleme sa digestivnim traktom, visok šećer, izazvati smanjenje radne sposobnosti i normalnog funkcionisanja, ovisnost o alkoholu, nikotinu, kafi, smanjenu sposobnost učenja i druženja, suicid... Ova stanja su često „maskirana depresija" koje pacijent nije svestan i nalaze se u uzročno-posledičnom odnosu.
Kako lečiti depresiju?
Prvo treba naći uzrok depresije. Najčešći uzroci su: genetika kao predispozicija, negativni i stresni događaji u životu, nedostatak podrške, zlostavljanje, disfunkcionalna porodica, roditelji alkoholičari ili ovisnici, povrede glave, bolesti (oboljenje tiroidne i adrenalne žlezde, hormonski disbalans, HIV, rak, lupus, moždani i srčani udar, infekcije...), pojedini lekovi i abuzus lekova, alkohola, kafe, nikotina, neuredan životni stil i poremećen cirkardijalni ritam (nesanica, neredovno spavanje i jedenje, neaktivnost, nedostatak svetla i kiseonika), trovanje teškim metalima (olovo, arsen, živa), loša ishrana i nedostatak vitamina i amino kiselina...
Načini prevencije i lečenja depresije:
Ø Pored već poznate medikamentene terapije (terapija širokom grupom lekova antidepresiva) preporučuju su razgovori sa psihoterapeutom. Psihoterapija ima za cilj da ublaži ili otkloni simptome depresije kroz razgovor, ventiliranje, pružanje podrške pacijentu.
Ø Kognitivno - bihejvioralna terapija (saznajno-ponašajna terapija) pomaže pacijentu da uvidi koji su pogrešni modeli razmišljanja i predstave o sebi doveli do depresivnog stanja. Cilj je zameniti ih ispravnim i zdravijim načinima ponašanja i usredsrediti se na ono što se može promeniti u životu.
Ø Društvena podrška (podrška porodice i bliskih prijatelja) je često krucijalna u izlečenju. Ako to nije moguće, odlično rešenje je uključivanje u grupe i druženje u lokalnoj zajednici gde se razvija osećaj pripadnosti i učestvuje u zajedničkim aktivnostima.
Ø Kod slabijih depresija preporučuje se učešće u humanitarnim aktivnostima i kupovina kućnog ljubimca.
Ø Promena režima ishrane je veoma važna jer doprinosi povećanju hormona serotonina u mozgu čiji nedostatak izaziva depresiju. Treba unositi namirnice koje sadrže omega- 3 masne kiseline (tunjevina, losos, skuša, badem, orasi, seme lana, banana, jabuka, integralni hleb), folnu kiselinu (pasulj, spanać, kikiriki, narandža, goveđi but) i vitamin B-12 (cele žitarice, jaje, spanać, soja, voće, povrće, orašasti plodovi, obrano i sojino mleko, plieća prsa). Pored toga važno je unositi više vitamina B6 i Magnezijuma.
Ø Korišćenje čajeva, tinktura, tableta od lekovitog bilja može popraviti raspoloženje i pomoći u blagim i srednje jakim depresijama. O uzimanju prirodnih preparata sa antidepresivima treba se obavezno posavetovati sa lekaromebno ako ste trudnica! Najblagotvornije bilje za depresiju je kantarion, valerijana, matičnjak, majčina dušica, lavanda, kamilica, jagorčevina, ginko biloba... Dobro utiču na napetost i nesanicu. Kantarion se preporučuje i kod anksioznosti i opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Sadrži hipericin i izaziva fotosenzitibilnost pa treba izbegavati sunce ukoliko ga pijemo.
Ø Hidroterapija - neki oblici depresije, nesanice, bolni sindromi... se leče toplim kupkama i tuširanjima u banjama, prirodnim i drugim izvorima. U Srbiji je poznata Atomska banja tj. banja Gornja Trepča u Šumadiji.
Ø Muzikoterapija - istraživanja su pokazala da slušanje klasične muzike utiče na sniženje hormona stresa kortizola i pozitivno deluje na umor i česte promene raspoloženja. „Terapija usmerenih slika" i muzike se sastoji u tome da pacijent određene slike u svom umu poveže sa kompozicijom koju sluša. Svakako, i samo slušanje Ravelovih, Bahovih, Bramsovih kompozicija će biti blagotvorno.
Ø Praktikovanje redovnih fizičkih vežbi aerobnog tipa koje aktiviraju velike grupe mišića poput šetnje, plivanja, trčanja, vožnje bicikla, kućni poslovi.. barem tri puta nedeljno.
Ø Redovan san - Nesanica može biti uzrok ili posledica depresije. Uzroci mogu biti različiti (napetost, antidepresivi, neredovna ishrana, kasno leganje, pušenje, alkohol, kafa, nedostatak kretanja i svetlosti, slabije lučenje hormona melatonina zaduženog za san itd.). Nesanica je često praćena osećajem očaja i smanjenjem koncentracije. Preporučuje se nikakvo ili smanjeno konzumiranje kafe, cigareta i alkohola. Ishrana mora biti redovna uz izbegavanje teških obroka pred spavanje. Za jače lučenje melatonina korisne su vežbe preko dana tokom prijatnih sunčevih sati, ne pred spavanje. Pred spavanje izbegavati teške misli . Soba treba da bude zamračena jer veštačka svetlost ometa lučenje melatonina. Poželjno je da se uspostavi pravilan i ujednačen ritam leganja i ustajanja.
Ø Fototerapija (lečenje svetlom) se najčešće koristi kod „sezonskog afektivnog poremećaja" i nedostatka sunčeve svetlosti potrebne za proizvodnju hormona melatonina zaduženog za spavanje i ritam spavanja. Predlažu se vežba i šetnja nakon izlaska ili pre zalaska sunca, kad njegovo delovanje nije štetno. Mogu se koristiti i lampe tj. „svetleće kutije" , koje mogu sijati različitim intezitetom, ispred kojih se sedi određen broj sati svaki dan, uz konsultaciju sa lekarom.
Ø „Zamena" misli. Depresivni bolesnici su skloniji da vide mračniju stranu života pa se preporučuje vežba zamene misli. Čim postanemo svesni da se pojavila negativna misao treba da je zamenimo pozitivnom. Vremenom i vežbanjem mozak će to prihvatiti kao način razmišljanja.
Ø Aromaterapija (udisanje eteričnih ulja) je komplementarna metoda koja može da doprinese boljem raspoloženju. Mirisi stimulišu određene zone u mozgu. Kod depresije se preporučuje ulje od lavande, bergamota, ylang-ylang, limuna, kamilice, narandže i ruže. Pored udisanja koriste se za masažu i kupke.
Ø Komplementarne i alternativne metode - akupunktura, masaža i floriterapija - terapija cvetnim esencijama.
Floriterapija i depresija.
Floriterapija je terapija cvetnim esencijama od posebno izabranog i obrađenog cveća. Prve cvetne esencije je formulisao engleski lekar Edvard Bah sredinom 20. veka, danas poznate kao „Bahove kapi", a zatim se razvila linija Kalifornijskih cvetnih esencija.
Cvetne esencije su tečne, potencirane biljne esencije koje se dobijaju od cvetnog dela biljke. Kao podvrsta homeopatije, floriterapija predstavlja komplementarnu (dodatnu) metodu lečenja koja se koristi kako bi se proces izlečenja ubrzao, bio potpuniji i dugotrajniji.
Cvetne esencije deluju na emocije i unutrašnju neravnotežu koje su uzročnici raznih bolesti i stanja. Stres i emocije koje prave energetski disbalans u organizmu su uvek odlična podloga za stvaranje poremećaja.
Floriterapija se zalaže za holistički pristup čoveku, čoveku kao jedinstvu mentalnog, fizičkog i duhovnog. Postoji veoma širok spektar cvetnih esencija usmerenih na mnoštvo specifičnih problema i emocija. Predstavljaju blagu, neinvazivnu metodu lečenja bez neželjenih dejstava koju mogu koristiti svi. Cvetne esencije pomažu osobi da sagleda problem iz pozitivnog ugla i obnovi energiju tela i uma.
Više o floriterapiji na sajtu udruženja praktičara cvetnih esencija „L.A.T.I.C.E" www.floriterapija.com. Udruženje „L.A.T.I.C.E" (L kao lepota, A kao autentičnost, T kao tolerancija, I kao inspiracija, C kao celovitost, E kao energija) je nastalo 2010. godine u Beogradu sa ciljem da promoviše Floriterapiju.
Floriterapija je komplementarni metod. Preporučuje se uzimanje cvetnih kapi sa terapijom koju je prepisao lekar kako bi se što pre došlo do rezultata. Lečenje depresije je složen proces koji zahteva vreme i kontinuitet ali nije nemoguć. Floriterapija nudi širok spektar esencija koje blagotvorno deluju na popravljanje raspoloženja, imuniteta, volje, zdravog ritma života, pomažu čišćenje od negativnih emocija i događaja i njihovo razumevanje i transformisanje.
Evo nekoliko cvetnih esencija koje blagotvorno deluju na stanje depresije:
v Self-Heal - najšire korišćena cvetna esencija za vraćanje ravnoteže, snage i zdravlja. Korisna za one koji se suočavaju sa bolestima, fizičke ili mentalne vrste, sa dijetama i raznim zdravstvenim režimima. Self-Heal ima za cilj da u čoveku razvije poverenje u izlečenje, istrajnost, veru u sopstvene snage, moć samoisceljenja i ojača motivaciju za ličnu dobrobit.
v Pine - moćna esencija za one koji osećaju krivicu, preuzimaju odgovornost za neku situaciju ili su preoštri prema sebi. Vrlo značajna esencija za tretiranje depresije. Pine trebaju da uzimaju i oni koji se osećaju inferiorno, koji se stalno izvinjavaju i osećaju krivim zbog svega. Osobu uči da se pokaje ali i oprosti sebi i nauči da ne ponovi iste greške.
v Bleeding Heart - ova cvetna esencija služi za „jačanje srca" i vraćanje sebi pri suočavanju sa prekidom neke veze, bilo da je u pitanju smrt voljene osobe bilo odlazak bliskog člana porodice i prijatelja. Posebno je dobra za one koji su imali mučne ili neraščišćene odnose sa osobom koja više nije prisutna. Pomaže da otpustimo takve osećaje i prihvatimo gubitak na konstruktivan način. Ukoliko je u pitanju nezdrav emotivni odnos ili preterano vezivanje za partnera, Bleeding Heart nas uči da balansiramo takve želje i energiju i zasnujemo odnos baziran na poštovanju i slobodi.
v Tansy- cvetna esencija značajna za Volju, ono što često najviše muči osobu koja pati od depresije. Dobra je za one koji se osećaju letargično, tromo, odlažu obaveze ili na svaki pritisak reaguju povlačenjem. Najčešće je u pitanju nesvestan obrazac formiran u detinjstvu. Tansy pomaže osobi da osvesti taj obrazac i dođe u kontakt sa svojom iskonskom snagom.
v Black Cohosh - cvetna esencija koja daje hrabrost da se suočimo sa nasilnim i zastrašujućim situacijama, bilo da je osoba bila žrtva zlostavljanja bilo da strahuje od takvih odnosa. Black Cohosh pomaže čišćenje od morbidnih, pretećih ili osvetoljubivih misli kako bismo transformisali negativnu energiju u pozitivnu, i izašli iz obrasca destruktivnih odnosa.
v Aspen - cvetna esencija protiv strahova, strepnje od nepoznatog, uznemirenosti, drhtanja, noćnih mora. Veoma dobra za stanja strepnje, bojazni od neizvesne budućnosti i nedefinisanih strahova praćenih fizičkim manifestacijama kao što su znojenje, drhtanje ili pak povlačenje u sebe. Daje se deci koja imaju loše snove i košmare a umeju da se probude u suzama i sa vriskom.
v Milkweed - cvetna esencija koja se koristi za stanja ovisnosti od sedativa, preterivanja u hrani, alkoholu, spavanju kao i ovisnosti o ljudima i njihovoj pomoći. Osoba zbog neke traume ima sklonost ka regresiji, vraćanju u infantilno stanje kako se ne bi borila sa svakodnevnim problemima. Milkweed ima zadatak da ojača Ego, identitet i osećaj nezavisnosti.
v Saint Johns Worth - cvetna esencija koja se koristi kod poremećenih snova, noćnih mora, jako senzibilnih osoba, koje su podložne stresu, alergijama, depresijama i pate od nedostatka svetlosti (sezonski afektivni poremećaj). Zadatak joj je da nas malo „uzemlji" i vrati poverenje u sebe i druge.
v Gorse - cvetna esencija za one koji osećaju potpunu beznadežnost, očaj, gubitak vere. Veoma dobra za one koji su se suočili sa težom dijagnozom, razočaranjem u institucije, duhovnog vođu ili nekog koga su jako uvažavalii... Gorse ima zadatak da povrati nadu, motivaciju za dalji rad, istrajavanje u lečenju i veru da će se u budućnosti snaći u teškoj situaciji.
v White Chestnut - cvetna esencija protiv nemirnog i grčevitog spavanja izazvanog uznemirenim osećajima ili upornim ponavljajućim opsesivnim mislima. Pomaže da se um ne usplahiri pod spoljnim uticajima i beskorisnim upornim mislima koje crpe svu energiju i tište. Osim na nemirne snove, utiče na sve ponavljajuće radnje kao što su uporno štucanje, češanje, zevanje...
v Morning Glory - vrlo značajna esencija za lečenje depresije jer utiče na poremećen ritam spavanja i teško buđenje ujutru. Pomaže budnost, osveženost i uravnoteženje ritma spavanja, posebno kod onih koji su aktivni noću kad bi trebalo da spavaju. Ova cvetna esencija utiče da se otklone sve neredovne životne navike koje iscrpljuju (neredovno spavanje, neredovno jelo, posezanje za stimulansima).
v Star of Betlehem - pomaže osobi koja se suočava sa traumom i iznenadnim šokom. U pitanju može biti saobraćajni udes, prisustvovanje pljački, zlostavljanje ili sećanje na zlostavljanje koje izbija na površinu itd. Star of Betlehem ima zadatak da vrati čvrstinu i ravnotežu kako posledice šoka ne bi bile još dublje.
v Chamomile- cvetna esencija koja umiruje emocionalnu tenziju, agitaciju, iritabilnost i promene raspoloženja. Oslobađa od tenzije u oblasti stomaka, povoljno deluje na opuštanje digestivnog trakta i varenje. Ublažuje anksioznost i napetost i samim tim omogućuje mirniji san i revitalizaciju tela tokom noći.
v Nicotiana - cvetna esencija koja se koristi pri odvikavanju od pušenja i bilo kojih sredstava koja otupljuju osetljivost i „maskiraju" i iskrene emocije. Pored toga, Nicotiana sprečava snažnu želju za hranom tokom odvikavanja od pušenja i generalno smanjuje želju za prejedanjem na emotivnoj bazi.
